Poslednji poznati pravi dvoboj na ovim prostorima dogodio se 1926. godine između Miloša Crnjanskog i Tadije Sondermajera.
Sve je počelo u društvu vazduhoplovnih oficira, tokom priče o tome koje bi avione trebalo da nabavi novoosnovani Jugoslovenski aeroklub. Crnjanski je tvrdio da su nemački avioni superiorni, dok je Sondermajer branio francuske letelice. Rasprava je ubrzo prerasla u ozbiljan sukob.
Kako je rasprava postajala sve burnija, ostali oficiri su se povukli i zaćutali, svesni temperamenta Miloša Crnjanskog, dok je Sondermajer je izazov prihvatio.
Ubrzo su obe strane pronašle sekundante i oružje. Prema legendi, Crnjanski je preko Dunđerskih uspeo da nabavi pištolje za dvoboj. Iako su dvoboji bili zabranjeni, tadašnja pravna situacija u Kraljevini Jugoslaviji bila je veoma komplikovana. U delovima zemlje koji su nekada pripadali Austrougarskoj i dalje su važili stari zakoni, pa je tako u Vojvodini (Vršac) mađarsko precedentno pravo omogućavalo legalno održavanje dvoboja.
Dvoboj je održan 26. septembra 1926. godine. Nakon odbrojavanja koraka usledili su pucnji. Ali postoje različite verzije tog događaja. Po jednoj priči Crnjanski je prvi pucao i promašio, dok je Sondermajer ispalio hitac u vazduh. Druga verzija kaže da je vazduhoplovni oficir odbio da puca, što je izazvalo novi bes književnika. Treća legenda govori da je Sondermajer čak tri puta pokušao da ispali hitac, ali da se metak u cevi zaglavio.
Da je tog septembarskog jutra 1926. godine samo jedan metak završio drugačije, Srbija bi možda ostala bez jednog velikog pisca ili jednog od pionira svog vazduhoplovstva.
