Kada se govori o takvim autorima, među prvima se gotovo uvek pominje Ivo Andrić
Priča o tome kako je Andrićeva „Prokleta avlija“ ostala bez nagrade vodi nas u same temelje kontroverzi koje je prate. U to vreme značajan uticaj na književnu javnost imali su tekstovi koje je u nedeljniku NIN objavljivao književni kritičar Borislav Mihajlović Mihiz. On je pisao o romanu „Koreni“ Dobrica Ćosić, naglašavajući da delo, uprkos mogućim manama, ima snagu da ostane među značajnijim romanima domaće književnosti, dok je Andrićevu „Prokletu avliju“ opisao kao piščevu novu novelu, ističući da se oslanja na već prepoznatljiv pripovedački svet ovog autora. Takvo žanrovsko određenje pokazalo se presudnim. S obzirom na to da se nagrada dodeljuje za roman, svrstavajući „Prokletu avliju“ u ravan novele praktično je značilo da ona ne može da bude razmatrana u konkurenciji.
U takvim okolnostima žiri je jednoglasno odlučio da prvi laureat NIN-ove nagrade bude Ćosić za roman „Koreni“. Kasnije su se pojavile i dodatne sumnje, jer su pojedini autori tvrdili da je knjiga iz štampe izašla tek početkom januara 1955. godine, pa se „šuškalo“ da je žiri čekao njeno objavljivanje i da je odluka možda bila unapred doneta.
Bez obzira na to što nije dobila NIN-ovu nagradu, „Prokleta avlija“ je vremenom stekla reputaciju jednog od najvažnijih dela naše književnosti.
