Zbog pesme „Pogreb dva raba“, objavljene 1887. godine u „Novom beogradskom dnevniku“, Branislav
Nušić je osuđen na dve godine strogog zatvora. Povod za pesmu bile su sahrane majke pukovnika
Dragutina Franasovića i majora Mihaila Katanića, koje su uzburkale beogradsku javnost. Prvoj je
prisustvovao kralj Milan, a drugoj veliki broj građana, što je izazvalo brojne komentare i negodovanja.
Iz tog događaja Nušić piše pesmu „Dva raba“, u kojoj kroz poređenje ove dve sahrane i različit odnos
prema njima gradi satiričnu sliku društva. Tekst je brzo privukao pažnju, čitao se u kafanama i
redakcijama i postao velika intriga u Beogradu.
Reakcija vlasti bila je oštra. Kralj Milan se osetio uvređenim, pa je Nušić optužen za uvredu njegovog
veličanstva. Prvostepeno je osuđen na dva meseca zatvora, ali je kazna kasnije pooštrena na dve godine
strogog zatvora.
Tako je pisac završio u požarevačkom zatvoru, gde je vreme provodio u šetnjama sa drugim
osuđenicima, a Biblija mu beše jedina „lektira“ koja je uvek nosio sa sobom. Kasnije je govorio da ju je
toliko proučio da je mogao da drži propovedi.
U zatvoru je bio pod strogim nadzorom upravnika, zabrannjeno mu je bilo da piše, čita, čak i da loži peć u
samici. Ipak, kasnije uspeva da izdejstvuje pravo da ponovo piše.
Iako u teškim uslovima, Nušić u zatvoru nastavlja da stvara i započinje rad na komediji „Protekcija“.
Slučaj pesme „Pogreb dva raba“ ostao je upamćen kao jedan od najpoznatijih primera kažnjavanja pisca
zbog književnog dela u istotiji srpske književnosti.
Zabranjena ljubav Alekse Šantića: Priča o ženi koju je voleo, ali nikada nije smeo da je ima
Aleksa Šantić rođen je 1868. godine u Mostaru. Njegovu poeziju oblikovali su ljubav, bol i nemir epohe u kojoj je...
