Po zvaničnoj verziji pesnik Branko Miljković izvršio je samoubistvo vešanjem 12. februara 1961. godine u Zagrebu. Ipak, njegova smrt i dalje izaziva kontroverze.
Članovi njegove porodice i pojedini istraživači veruju da se ne radi o samoubistvu, već o političkom ubistvu koje je kasnije zataškano. I zaista postoji niz nelogičnosti iz tadašnje istrage.
Prema policijskom izveštaju, zaključeno je da je reč o samoubistvu. Pesnik je pronađen obešen o drvo u zagrebačkoj Ksaverskoj šumi, a slučaj je tako i zvanično zatvoren.
Ipak, ta verzija nikada nije u potpunosti utišala sumnje koje su se pojavile gotovo odmah nakon njegove smrti.
Među prvima koji su posumnjali u zvaničnu verziju bila je njegova majka, Marija Miljković. Ona je tvrdila da na telu njenog sina nisu postojali uobičajeni znaci davljenja, poput izbuljenih očiju ili isplaženog jezika.
Zbog tih sumnji odlučila je da ga sahrani u sanduku sa staklenim prozorom, kako bi svi koji dođu na sahranu mogli da vide njegov vrat.
Deo javnosti veruje da je pesnik ubijen iz političkih razloga. Pojedine pretpostavke govore o mogućem sukobu sa tadašnjim režimom.
Iako ove tvrdnje nikada nisu zvanično potvrđene, one su dodatno podgrejale misteriju koja prati njegovu smrt.
Prema pojedinim navodima, neposredno pre smrti Miljković je bio u kafani gde je došlo do incidenta. Detalji tog događaja nikada nisu do kraja razjašnjeni, ali se i on često pominje u pokušajima rekonstrukcije poslednjih sati pesnikovog života.
Uprkos decenijama koje su prošle, smrt jednog od najdarovitijih srpskih pesnika 20. veka i dalje ostaje misterija.
