Aleksa Šantić rođen je 1868. godine u Mostaru. Njegovu poeziju oblikovali su ljubav, bol i nemir epohe u kojoj je živeo. Iako je najupečatljivije ostao upamćen kao pesnik rodoljubive poezije, njegov privatni život krio je priču o jednoj zabranjenoj ljubavi.
U Mostaru, gradu kojem je posvetio život, Šantić je upoznao Anku Tomlinović, ćerku poznatog fotografa.
Ljubav između imućnog Srbina i Hrvatice nije nailazila na odobravanje, ni porodice ni okoline. Najveći otpor dolazio je iz njegove kuće. Majka nije prihvatala tu vezu, a sukobi su postajali sve češći i teži.
Prelomni trenutak dogodio se kada ga je majka, prema svedočenju tadašnje mostarske čaršije, izvela pred slavsku ikonu i izgovorila reči koje su zauvek odredile njegov život. Izgovorila je da će njihov brak značiti njenu smrt. Šantić nije imao snage da se suprotstavi majci. Prekinuo je vezu sa Ankom.
Godinu dana kasnije, ona se udala za drugog i napustila Mostar. Svatovi su prošli pored njegove kuće, dok ih je pesnik, nemoćan, posmatrao i plakao. Taj trenutak ostao je simbol njegove lične tragedije.
Šantić se nikada nije oženio.
