Iako se Vuk Karadžić slavi kao otac srpske pismenosti, neke činjenice bi se mogle i drugačije tumačiti u
vezi sa nastankom naše azbuke. Čak bi se moglo postaviti pitanje: Da li je Vuk Karadžić "pokrao" Savu
Mrkalja i njegovu revolucionarnu ideju?
Čak osam godina pre Vukovog čuvenog „Rječnika“, Sava Mrkalj je 1810. godine u Budimu objavio
knjižicu pod nazivom Salo debelog jera. Mrkalj se prvi zalagao za radikalnu reformu tadašnje ćirilice,
zalažući se za izbacivanje nepotrebnih slova i uvođenje principa „jedan glas – jedno slovo“.
Vuk Karadžić je upoznao Mrkalja i odmah uvideo vrednost njegovih sugestija. U svom „Srpskom
rječniku“ iz 1818. godine, Vuk je primenio upravo Mrkaljev princip „piši kao što govoriš, a čitaj kao što je
napisano“. Vuk je usvojio većinu izmena koje je Mrkalj predložio, uključujući i uvođenje slova „j“ iz
latinice.
Gde je nestalo priznanje?
Glavna optužba na račun Vuka Karadžića odnosi se na nedostatak priznanja. Vuk u svojim ranim
radovima nije dovoljno naglasio doprinos Save Mrkalja, već je reformu predstavio kao svoju, iako je ona
u potpunosti bila zasnovana na temeljima koje je postavio Mrkalj.
Dok je Vuk Karadžić sticao svetsku slavu, Sava Mrkalj je doživeo tragičnu sudbinu. Usled strašnih
pritisaka i kritika konzervativaca koji su ga optuživali za „prevrtanje vere“, Mrkalj je doživeo psihički
slom, zamonašio se i na kraju umro mlad i potpuno zaboravljen.
Iako je Vuk bio taj koji je reformu sproveo do kraja, ne može se prećutati nepravda zbog nepriznavanja
prvenstva ideje čoveku koji je za nju platio najvišu cenu.
Zabranjena ljubav Alekse Šantića: Priča o ženi koju je voleo, ali nikada nije smeo da je ima
Aleksa Šantić rođen je 1868. godine u Mostaru. Njegovu poeziju oblikovali su ljubav, bol i nemir epohe u kojoj je...
